З Е Б Е
настајање и трајање
Рељеф и геолошка грађа
Подручје села Зебе има типичан Динарски рељеф који карактеришу високе планине и крашка поља. Осим тога, рељеф карактеришу значајне висинске разлике. Највиша планина у општини Грахово је Шатор са надморском висином од 1872 метра. Највиши врх Динаре је Велики бат, са н/в од 1831 метар, Уилице 1602 метра, док су највиши врхови Јадовника Голи врх са надморском висином од 1666 и Вијенац у правцу према Дрвару, са висином од 1654 метра.
Ресaновачко поље има типичан динарски правац пружања од сјеверозапада према југоистоку. Надморска висина Ресaновачког поља се креће од 780 до 820 метара. У тектонским оквирима Ресaновачког поља постоји већи број крашких увала и вртача насталих крашком ерозијом.
Клима
У складу са својим географским положајем, село Зебе има континеталну климу са дугим и хладним зимама и кратким и топлим љетима. Међутим, у задњих десетак година клима у Зебама се полако мијења. Зиме нису тако дуге и хладне са великим количинама снијега. Иако је релативно близу Јадранском мора (око 60 километара ваздушне линије), утицај приморске климе је врло мали јер високи планински масиви Динаре и Велебита не дозвољавају продор топлијег ваздуха. У Зебама најчешће дува сјеверни вјетар – бура. Бура долази с копна и дува углавном смјером према мору. Посебна врста буре, коју мјештани називају љешчаница, дува са сјеверозапада преко предјела Љеска. Утицај приморске климе у Зебама се испољава кроз јужни вјетар или југо. То је вјетар који дува с југоистока Јадранског мора према копну. Југо је топли и влажни вјетар. Поред буре и југа у Зебама дува још један вјетар којег мјештани зову стрмоглавац. Стрмоглавац има смјер дувања од сјевероистока ка југозападу. Карактерише га углавном сув и јак вјетар са ријетким падавинама.
Биљни свијет
Село Зебе је окружено планинама које су богате шумама и дрвећем разних врста. На Јадовнику и Уилици, на висини изнад 1200 м надморске висине се налази дрвеће као што су јела и смрча. На тој висини има доста: букве, јавора, јасике, иве, смрдљике и лијеске. Нешто ниже расту: храст, јасен, граб, лијеска, јавор, мукиња, дивља трешња и бор. Сасвим ниско изнад и око кућа расту: храст, граб, лијеска, брест и друго дрвеће.
У Зебама расте: липа, глог, шипак, зова, трњине и рашаљка. Од плодова ових биљака кувају се разни чајеви. Од ниских биљака из породице траве свакако треба споменути срчаник, који је добар за рад срца, цријемушу која је замјена за бијели лук. Од вријеска, мајчине душице, коприве и хајдучице, справљају се разни чајеви, који су веома корисни и љековити.
Воде
Дуж скоро читавог Ресановачког поља протиче рјечица која има неколико назива. На географским картама зове се Ријека, на некадашњим војним картама рјечица је названа Струга, док су је мјештани Зеба најчешће звали Јаруга. Главно извориште ријеке се налази у селу Пећи у дијелу који се зове Котао. Ријека Јадова се појављује сваких десетак година послије дуготрајних киша. Задњи пут је Јадова текла на Божић, 07.01.2010. године. Башинац је извор који се налази поред магистралног пута Дрвар – Грахово између засеока Ивановићи и села Пећи. Врело које се налази на највећој надморској висини у Јадовнику налази се испод врха Вијенац (1654 м н/в). Овај извор воде је познат као Врела. Изнад Ивановића врелца налази се врело Љесковац. Љубишића бунар се налази у Вагану мјесту гдје су некад живјели Мајсторовићи. Овај бунар је омеђен кружним каменом сувозидом пречника три метра, а дубина му је око четири - пет метара.
Дивљач
Дивљач су животињске врсте које слободно живе у природи на површинама намијењеним за узгој у сврху лова и коришћења. У ширем подручју села Зебе, постоји веома разнолик и занимљив животињски свијет. Богат биљни свијет, бјелогоричне и црногоричне шуме Јадовника и Уилице, клима и рељеф допринјели су погодним условима за живот и развој разних животињских врста. Дивљач зепског краја можемо подијелити на: крупну (медвјед, дивља свиња, вук срнећа дивљач, јелен обични, дивокоза), ситну (зец, лисица, јазавац, чагаљ, твор) и пернату дивљач (орао крсташ, штекавац, соко, сова-ћук, бијели орао, ласте, кукавице, чворци, роде, чапље, зебе, врапци, швраке и дивљи голубови)