З Е Б Е
настајање и трајање
Поријекло назива Зебе
O поријеклу назива села Зебе, у историјској и географској литератури, не могу се наћи подаци на основу којих би се могло поуздано објаснити поријекло имена села. О поријеклу назива села износе се одређене претпоставке. Међу старијим Зебљанима, једна од најчешће спомињаних легенди је да је, с обзиром на географски положај, климу и вјетрове, у селу често преовладавало хладно вријеме на којем се смрзава, леди или зебе, па отуда и назив Зебе. Овакво тумачење се могло чути од старијих Зебљана прије свега од Илије (Шпире) Крнете (1901 – 1989) и Спасе (Шпире) Ђукелића (1892 – 1982).
Према истраживањима ономастичара Слободана Бурсаћа, Зебе су основали 1720. године Зебићи. Зебићи потичу из Зебине шуме код Фоче. Они су у 15. вијеку иселили у Броћно код Метковића, да би 1697. одатле иселили у Гљев, Сичане и Присоје код Сиња Дио Зебића је примио католичку вјеру, а они који су остали православци су доселили на подручје данашњих Зеба. Зебићи су из Зеба 1739. године одселили у Костајницу (Банија) гдје и данас живе њихови потомци.
Ономастичар Др Велимир Михајловић претпоставља да је основ презимена Зебић, „зеб" настао од имена птице зеба (лат. Fringilla coeleas, са дугим изговорoм самогласника е). Зебе су птице пјевачице из породица која припадају реду врабаца и којих има доста у ширем подручју села Зебе. За разлику од птица зеба, село Зебе се изговара са кратким изговором првог самогласника е.
Географски положај
Село Зебе се налази на сјеверозападном дијелу општине Босанско Грахово, која се налази у југозападном дијелу Босне и Херцеговине и обухвата површину од 780 квадратних километара. Општина Грахово граничи са општинама Дрвар, Гламоч, Ливно и Кулен Вакуф у БиХ, те са општинама Грачац, Книн и Кијево у Републици Хрватској. Село Зебе се убраја у рурална насеља. Куће су груписане у три већа засеока: Крнете (са Радиновићима), Милијевићи (са Лукачима) и засеок назван једним именом Поткрај (Ђукелићи, Чешљевићи, Ћешићи, Шљивари, Сабљићи и Мајсторовићи).
Зебе и Грахово припадају подручју Босанске Крајине која је уклопљена у три ријеке: Уна, Сава и Врбас. Јужну границу Босанске Крајине чини планина Шатор и дио планине Виторог. Граховску територију чине планине Динарског масива: Динара, Уилица, Јадовник, Шатор и Старетина са својим падинама, те Граховско поље које чине мања поља Ресановачко, Пашића и Црнолушко поље. Село Зебе је смјештено на јужним обронцима планине Јадовник и на ободу Ресановачког поља. Насупрот села Зебе, на обронцима планине Уилица, на десетом километру магистралног пута Грахово - Дрвар, смјештено је село Пећи. Ширина Ресaновачког поља између Зеба и Пећи је око три километра. Ресановачко поље је дужине око десет километара, од села Ресановци па до предјела испод Бороваче који се зове Брда. Поред Пећи, сусједна насеља селу Зебе су још села Исјек и Ресaновци. Ова четири села чине мјесну заједницу Пећи. Ако узмемо да је центар села на простору гдје је некад била основна школа, онда је надморска висина у центру 787 метара, сјеверна географска ширина 44° 15' 52'', а источна географска дужина 16° 20' 01'' [подаци забиљежени помоћу виртуелне мапе GoogleEarth].
Текстови и слике на web страници су углавном преузети из књиге (монографије) ЗЕБЕ - настајање и трајање, аутора Драгољуба Крнете, Светозара Милијевића и Ђорђа Крнете, која је објављена у јуну мјесецу 2016. године.
* Фотографије су заштићене ауторским правима